Ženidba Musića Stevana
0001 Od kako je svijet nastanuo
0002 Nije cvijet ljepši postanuo,
0003 Što se kaže u Budimskom gradu,
0004 U Budimskog kralja Matijaša
0005 Aj tanana Budimka đevojka,
0006 Kćeri draga kralja Matijaša.
0007 To se čudo po svijetu čulo,
0008 To začuo Musiću Stevane
0009 U Leđaru gradu bijelome,
0010 Kako čuo, otimari đoga,
0011 A ponese za ašluka blago,
0012 Đogu ti se na ramena baci,
0013 Na glas pođe budimskome kralju,
0014 Zdravo pođe, do Budima dođe.
0015 Kad Budimu na kapiju siđe,
0016 Stevanu se otvorila vrata,
0017 Progna konja gradu uz čaršiju,
0018 Stevan dođe pod kraljeve dvore,
0019 Al’ ga viđe kralju Matijašu,
0020 A na mlađnj crklet učinio,
0021 Pod Stevanom konja uvatiše,
0022 Primiše mu svijetlo oružje,
0023 Dobra konja u tople podrume,
0024 A oružje na nove arove,
0025 A Stevana na visoku kulu.
0026 Matijaš ga dočekao divno,
0027 Mrke kave i bistre rakije
0028 A po tome svake đakonije,
0029 A najviše vina iz Vidina.
0030 Piju vino, razgovaraju se,
0031 A kad bili u najviše pivo,
0032 No što reče Musiću Stevane :
0033 ”Čuli mene, kralju Matijašu,
0034 ”Ti ne pitaš, ja ti ne kažujem,
0035 ”Nijesam se junak potežio
0036 ”Da ispijam u Budimu vino,
0037 ”No sam čuo ali od drugoga,
0038 ”Đe u tebe postala đevojka,
0039 ”Ljudi kažu da je dosta divna,
0040 ”Pa se junak jesam potežio
0041 ”Na glas tebe i tvoje poštenje,
0042 ”Oćeš li mi darovat’ đevojku,
0043 ”Da budemo glavni prijatelji? ”
0044 A kad čuo kralju Matijašu,
0045 On ovako riječ besjedio :
0046 ”Oću bogme, Musiću Stevane,
0047 ”A đe ću je bolje udomiti,
0048 ”Nego za te, katanu careva. ”
0049 A kad čuo Musiću Stevane,
0050 On izvadi iljadu cekina,
0051 Prvu riječ dade za đevojku,
0052 Pa izvadi i drugu iljadu,
0053 Te dariva svasti i punice,
0054 A izvadi i treću iljadu,
0055 Te dariva sofru i siniju,
0056 Đe je bio ladno vino pio;
0057 Tader prosu burmu i prstenje,
0058 I uza nje od zlata jabuku,
0059 Na jabuku svadbu ugovara :
0060 ”Ova svadba polu od godine,
0061 ”Od sadašnjeg dana Mitrovoga,
0062 ”Do proljetna dana Đurđevoga
0063 ”Dok ja pođem, do Budima dođem,
0064 ”A planine okopne snijegom,
0065 ”Gorica se priokiti listom,
0066 ”Crna zemlja travom i cvijetom,
0067 ”A okupim svata pet stotina,
0068 ”Moji mogu konji putovati,
0069 ”Da ne harče ječma i sijena,
0070 ”Doći oće slavan danak Đurđev,
0071 ”Onda ću ti po đevojku doći.”
0072 To rekoše, svadbu uglaviše.
0073 Otolen se Stevan podigao,
0074 Punice ga darom darovale,
0075 Druge su mu svasti darovale,
0076 Treće daju taste i šurevi,
0077 Pođe Stevan u Leđara grada,
0078 Zdravo pođe i svom domu dođe.
0079 Tu mu majka šenluk učinila
0080 Na Leđaru stotinu topova,
0081 Đe je Stevan curu isprosio,
0082 Sebi dragu, majci izmećara.
0083 No Stevanu loša sreća bila,
0084 U koji je danak isprosio,
0085 U oni se teško razbolio
0086 Vas od ognja i od srca živa,
0087 On boluje za sedam godina,
0088 Nit’ umire, nit’ mu lakše biva,
0089 Dok njegovo usanulo t’jelo,
0090 Sve od muke i od ognja živa.
0091 To začuo kralju Matijašu,
0092 Đe je Stevan muka dopanuo,
0093 Pa otolen sitnu knjigu piše,
0094 Odasla je u Leđara grada,
0095 A na ruke Musiću Stevanu :
0096 ”Zete mio Musiću Stevane,
0097 ”Znati mož’li, nije bilo davno,
0098 ”Kad u mene isprosi đevojku,
0099 ”Evo ima sedam godinica,
0100 ”Ni je vodiš, ni je odustaješ.
0101 ”Mio zete Musiću Stevane,
0102 ”A dok ruža ćeta na bejaru,
0103 ”Svak je grabi i miriše na nju ;
0104 ”Kad uvene, niko i ne aje.
0105 ”Zastaje mi u dvoru đevojka,
0106 ”No je vodi, al’ je odustaji,
0107 ”Ostari mi na bijelu kulu.
0108 ”Od Boga je velika grijota,
0109 ”Od naroda bruka i sramota,
0110 ”Sve o tebe i o tvoju dušu. ”
0111 Kad Musiću taka knjiga dođe,
0112 Prouči je, pa je zaplakao,
0113 U bolesti knjigu načinio,
0114 Odasla je kralju i đevojci,
0115 Nek s’ udaje, sa srećom joj bilo!
0116 ”Ja se nigda oženiti neću
0117 ”Prije zemlje i kamena stanca. ”
0118 Knjiga pođe i u Budim dođe,
0119 Kad kralj viđe što mu Stevo piše,
0120 Žao mu ga kao sina svoga.
0121 Kralj puštio u svijet telara:
0122 Musić Stevan pustio đevojku.
0123 To se čudo na daleko čulo,
0124 To začuo Zadranin-Todore,
0125 Baš u Zadru gradu bijelome,
0126 Kako začu, timari dorina,
0127 A nasuo džepove dukata,
0128 Doratu se na ramena baci,
0129 Oćera ga sentom i svijetim,
0130 Dok Budimu na kapiju dođe,
0131 Na gradu se otvoriše vrata,
0132 Todor prođe gradom uz čaršiju,
0133 Dokle siđepod kraljeve dvore,
0134 Al’ ga viđe kralju Matijašu,
0135 Pa mlađijem crklet učinio,
0136 Te Todoru dora privatili,
0137 Dobra konja u tople podrume,
0138 Njemu dosta ječma i sijena,
0139 A Todora na bijelu kulu.
0140 Dadoše mu kavu i rakiju,
0141 A po tome svaku đakoniju.
0142 Piju ladna vina iz Vidina,
0143 Kad su bili u najviše pivo,
0144 Te im vince uljeze u lice,
0145 Pjani bili, pa su besjedili,
0146 No što reče Zadranin Todore :
0147 ”Matijašu, iz Budima glavo,
0148 ”Ja sam čuo baš u Zadru mome
0149 ”Da ti imaš lijepu đevojku,
0150 ”Isprošena a sad ostavljena,
0151 ”Junak jesam, pa se potežio,
0152 ”I dorata konja umorio.
0153 ”I sam sebe čelo oznojio,
0154 ”A na glas se tebe potežio,
0155 ”Hoćeš li mi poklonit’ đevojku,
0156 ”Da budemo glavni prijatelji,
0157 ”Da pitamo jedan za drugoga,
0158 ”Da idemo jedan u drugoga? ”
0159 Kad to čuo kralju Matijašu,
0160 Dade mu je, riječ ne učini.
0161 Todor baci iljadu dukata,
0162 Prvu riječ, isprosi đevojku ;
0163 A izvadi i drugu iljadu,
0164 Te dariva svasti i punice ;
0165 A izvadi i treću iljadu,
0166 Te dariva taste i šureve ;
0167 Oni njega, što je za kojega :
0168 Tast mu daje suru bedeviju
0169 Orakćenu i opusaćenu,
0170 Dvije šure, dva koplja od zlata,
0171 A punica pod mrčanom đordu,
0172 Vjerenica zlatne bokčaluke.
0173 Todor prosu srebrno prstenje,
0174 I uza nje od zlata jabuku,
0175 Na jabuku svadbu ugovara :
0176 ”Ova svadba dva mjeseca dana.
0177 ”Dokle Zadru dođem bijelome,
0178 ”I pokupim svata tri stotine
0179 ”I Budimu po đevojku dođem,
0180 ”Oće proći dva mjeseca dana. ”
0181 To rekoše, na noge skočiše,
0182 Dorata mu konja izvedoše,
0183 Todor mu se na ramena baci,
0184 Oćera ga putem prijekijem.
0185 Kud god iđe, u Zadar se side,
0186 I na kulu šenluk učinio,
0187 Đe u kralja isprosi đevojku,
0188 I na prešu pokupi svatove,
0189 Pobratime, puno pet stotina,
0190 Budimu se diže po đevojku ;
0191 Petnaest je dana ostavio,
0192 Dok Budimu gradu dolazio.
0193 Tu ga kralju dočekao divno,
0194 I ljepši im konak učinio,
0195 Po dvojicu i po četvoricu,
0196 Po petinu i po devetinu,
0197 Da je njima ljepše na konaku.
0198 Tu noćili i bilo im divno,
0199 Kad u jutru bijel dan svanuo,
0200 Uranio čauš od svatova,
0201 Tanko viknu, dobulama riknu,
0202 Udariše zile i borije,
0203 I velike vlaške davorije:
0204 ”Azur alaj, kita i svatovi,
0205 ”Da ranimo, da ne primrčemo,
0206 ”Da ranije konak uvatimo,
0207 ”Daleko je Zadru bijelome,
0208 ”Tuđi ljudi, ne znamo im ćudi,
0209 ”Ko je konjik, priteži kolane,
0210 ”Vi pješaci, na noge opanke,
0211 ”Đever-bašo, izvodi đevojku. ”
0212 Kad čauša svati razumješe,
0213 Svi na noge lagane ustaše,
0214 Barjaktari razviše barjake,
0215 Đever-baša izvede đevojku,
0216 Izađoše dva kraljeva sina,
0217 Izvedoše ata četvrtaka,
0218 Niti jata ni prije kovata,
0219 Nanj uzjaše seju jedinicu ;
0220 I izađe kralju i kraljica
0221 Izniješe svatovske darove :
0222 Na konjike daju bokčaluke,
0223 Na pješake srmajli jagluke,
0224 Barjaktaru na barjak jabuku,
0225 A Todoru konja i đevojku,
0226 Pa otolen doma polaziše.
0227 No kad bili poljem Budimskijem,
0228 Al’ da vidiš Budimke đevojke,
0229 Dogna konja gospodaru svome,
0230 Pa ovako njemu besjedila :
0231 ”Gospodaru, Zadranin-Todore,
0232 ”Ako svate obrnuti nećeš
0233 ”Kroz Leđara grada bijeloga,
0234 ”Dojaviću (da ja viđu?) moga zaručnika,
0235 ”Od Leđara Musića Stevana,
0236 ”Da mi aman dade oproštenje,
0237 ”Ja ti tamo ni maknuti neću. ”
0238 ”Tu su Božju vjeru uvatili,
0239 I otole svate okrenuo,
0240 A kad bio kroz grada Leđara,
0241 Tu đevojka svate ustavila,
0242 I đevere rukom oturila,
0243 Evo ti je Stevanovoj kuli.
0244 A kad dođe pod bijelu kulu,
0245 Pod njom nađe Stevanovu majku,
0246 Roni suze niz bijelo lice.
0247 Đevojka joj božju pomoć dava,
0248 Ona joj je zdravljem privatila :
0249 ”Da si zdravo, lijepa đevojko! ”
0250 Pošto čuje lijepa đevojka :
0251 ”Stara bako, Stevanova majko,
0252 ”Što ti suze roniš niz obraze? ”
0253 Ona joj je pravo kaživala :
0254 ”Todor vodi Budimku đevojku,
0255 ”Zaručnicu mog Stevana sina,
0256 ”Ne bila mu od Boga suđena! ”
0257 Pa za ruku uvati đevojku,
0258 Uvede je svom Stevanu sinu.
0259 Ona ljubi svoga gospodara,
0260 A Stevan je očim’ pogledao,
0261 I ovako besjedi đevojka :
0262 ”Gospodaru, Musiću Stevane,
0263 ”Na ti jagluk od bijele svile,
0264 ”Na njemu je trideset uzala,
0265 ”U njemu je trideset ljekova,
0266 ”Obišla sam trideset gradova,
0267 ”Sedam baci u vodu Bistricu,
0268 ”Te se s njima kupaj i umivaj ;
0269 ”Sedam baci u svoju postelju,
0270 ”Te ih rani i na njima spavaj ;
0271 ”Sedam baci oganj vatri živoj,
0272 ”Te se kadi i na nje okadi! ”
0273 Uze Stevan trideset ljekova,
0274 Kako uze, u put prebolio,
0275 I od zemlje na noge skočio,
0276 Pa pošeta Zadranin-Todoru,
0277 I ovako njemu besjedio :
0278 ”Ču li mene, Zadranin-Todore,
0279 ”Evo tebe sestra moja draga,
0280 ”Te je vodi Zadru bijelome,
0281 ”Ja ti ne dam Budimku đevojku,
0282 ”No ako ćeš da je dijelimo
0283 ”Jal’ na puške, jal’ na oštre sablje.”
0284 Todor ne šće kavge ni inada,
0285 No mu dade Budimku đevojku,
0286 A uze mu Anđeliju mladu,
0287 I bidoše glavni prijatelji.
