Женидба Мостаранин Аге



Женидба Мостаранин Аге

Запросио Мостаранин Аго
Л'јепу секу бега Љубовића,
Запросио, па је испросио,
Па је јунак ваду учинио
И та свадба до петнаест дана, 5
Док покупи кићене сватове
И пореже дјевојци хаљине
И покује златне прстенове,
Те он оде свом бијелу двору.
Књига дође Мостаранин Аги 10
Баш од оног бега Љубовића.
Говорио беже Љубовићу:
„Чујеш ли ме, Мостаранин Аго?
Кад ти пођу кићени сватови,
Немој водит Кадре у сватове, 15
У кући ми премнога младина."
Мучно било Мостаранин Аги,
Дертли хода по бијелу двору.
Питала га остарјела мајка:
„Шта је теби, Мостаранин Аго?" 20
Аго њојзи тихо одговара:
„Сада мени ситна књига дође:
Кад ми пођу кићени сватови,
Да не водим Кадре у сватове;
А ја сам се јунак заклињао, 25
Кад се станем млађахан женити,
Да ми Кадро иде у сватове
И да буде дјевер уз дјевојку,
Па ја не знам што ћу и како ћу."
Ал му рече остарјела мајка: 30
„Нека иде Кадро у сватове
И нек' буде дјевер уз дјевојку."
Кад пођоше кићени сватови,
С њима иде Кадрага дијете —
До по јутра л’јепо коња јаше, 35
Од по јутра забољело Кадру.
Кад су дошли двору Љубовића,
Све сватове у вруће ахаре,
Јенђибуле у вруће одаје,
А Кадрагу у бијелу кулу 40
Гдјено сједи лијепа дјевојка:
Повалише Кадрагу дијете.
Коло креће на бијелој кули
И у кули тридес’ дјевојака.
Свију их је Кадро погледао, 45
А на своме срцу помислио:
„Рабум боже, када акшам дође,
Да ја љубим тридес’ дјевојака!"
Док ево ти љубе Љубовића,
Превезала крмзли аспулију, 50
Румениј и него аспулија;
И везала 6исер на грлашце,
Бјеље јој је грло од бисера:
Засукала уз руке рукаве,
Бјеље су јој руке нег’ рукави. 55
И њу ми је Кадро погледао
Кроза своје црне трепавице
И на своме срцу помислио:
„Рабум боже, када акшам дође,
Све на страну тридес’ дјевојака, 60
Да ја љубим љубу Љубовића!"
Она приђе Кадраги дјетету,
Па говори љуба Љубовића:
„Лијеп ти си, Кадрага дијете!"
И глади га руком по образу: 65
Да бог даде да преболиш мајци!"
Отлен оде низ бијелу кулу
И поставља господску вечеру,
Вечераше и акшам клањаше
И дјевојци кницу учинише. 70
Све се смири по бијелу двору,
Али леже љуба Љубовића
Баш код оног Кадраге дјетета...
Кад у јутру јутро освануло,
Подранио бего Љубовићу, 75
Па да види бего Љубовићу
Гдје ли му је љуба преноћила.
Кад је био у по мердевина,
Сусрете га невјерница љуба.
Ал јој рече беже Љубовићу: 80
„Камо теби бисер са грлашца?"
Она њему тихо одговара:
„Свезала га твојој милој секи,
Да се чуде мостарске дјевојке."
Нуто сестре бега Љубовића, 85
На грлашцу ни бисера нема!
Ал јој рече беже Љубовићу:
„Гдје си, љубо, ноћцу преноћила?"
Она њему тихо одговара:
„Ја сам ишла у башчу зелену, 90
Те тргала ружицу румену."
Опет рече беже Љубовићу:
„Што су теби очи помућене?"
Ал му љуба тихо одговара:
„Ја сам ноћас у мутваку била, 95
Па сам своје очи надимила."
Па продрије беже Љубовићу
И он оде у шикли одају,
Гдјено му је преноћила љуба,
Ал му љуба ноћцу преноћила 100
Са онијем Кадрагом дјететом.
Па се брже натраг повратио,
Својој љуби тихо говорио:
„Што то радиш, да од бога нађеш?"
Она шути, ништа не говори. 105
Скочили се свати опремати,
Сваки свога коња опремаше,
А Кадрага себи и дјевојци.
Код њег' стоји љуба Љубовића,
Код њег' стоји, а њему говори: 110
„Зар ћеш мене Кадро оставити?"
Кадрага је њојзи говорио:
"Ја ћу тебе сада оставити,
А тебе ћу тихо свјетовати:
„Немој с бегом по двору ходити, 115
Кад усхођиш немој говорити,
Немој с њиме у ложницу лећи;
Нек те пушћа, ја ћу те вјенчати."
Па одоше кићени сватови.
Ја да видиш бега Љубовића, 120
Он ти своју љубу дозиваше,
Она њему неће говорити,
Неће с њиме по двору ходити,
Неће с њиме у ложницу лећи.
Кад утужи бегу Љубовићу, 125
А он оде суду и кадији,
Па он пушћа невјерницу љубу.
Ту бијаше Кадрага дијете,
Они пушћа, а ови је вјенча
И он узе љубу Љубовића, 130
Одведе је бијелу Мостару.



Референце уреди

Извор уреди

Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 534-537.