◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII
Марко долази и бијесно вуче за косе Равијојлу.

РАВИЈОЈЛА:

Витеже, пуштај! Не кидај косе!

МАРКО:

Ти мога побру стр’јелама згоди,
Сад и ти за њим у самрт броди.

РАВИЈОЈЛА:

Витеже, пуштај, ја ћу га спасти,
Мелема има у гори тој.

ГРАБАНЦИЈАШ:

У твојој сад смо, витеже, власти.

МАРКО:

Да вас је таквих читави рој,
Све ћу вас гнати по стрмој гори,
Топуза мога стић’ ће вас л’јет.

РЕЉА:

Са Марком нек се тек онај бори,
Коме је живот постао клет!

РАВИЈОЈЛА:

По Богу брате, вила те моли,
Пуштај ми косе, л’јека ћу наћ;
Устаће витез, минуће боли,
Ваља ми само кроз гору заћ.

МАРКО:

Каква је ово наказа овдје?

ГРАБАНЦИЈАШ (ниско се клања):

Гра... Грабанцијаш, витеже мили...

РАВИЈОЈЛА:

За њиме виле с облаци ходе
И вихар бујни, на снажннм крили’.

МАРКО:

Он ће нам таоц све дотле бити,
Милошу докле не нађеш спас,
А да се не ћеш у облак скрпти,
Мораш ми често јављати глас.
Јеси ли чула?

РАВИЈОЈЛА:

Чула сам, чула...

МАРКО (пушта је):

А ти, хајд, иди!

(Вила оде. Грабанцијаш звјера да умакне)

МАРКО (зграби га):

Куд’ звјераш, кљако?!

ГРАБАНЦИЈАШ (погнуо се од бола):

Удави!... Јаох!...

МАРКО:

Са овог мјеста да ниси мако,
Ако на живот не мрзиш свој!
(Приступа Милогшу и тужно га гледа.)
Ох, ал’ му грло иштети царско,
Како те згоди, побрате мој!

РЕЉА:

О, Равијојла!

РАВИЈОЈЛА (из даљине):

Ој, Ој!

МАРКО и РЕЉА:

Пожури, вило!

РАВИЈОЈЛА:

Ево ме, ево!

ГРАБАНЦИЈАШ:

Хеј, јаде мој!
Снађе нас б’једа у нашој гори,
У нашем царству страдамо ми.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.