Ženidba Miloša Obilića/7
| ◄ POJAVA VI | POJAVA VII | POJAVA VIII ► |
POJAVA VII
Marko dolazi i bijesno vuče za kose Ravijojlu.
RAVIJOJLA:
Viteže, puštaj! Ne kidaj kose!
MARKO:
Ti moga pobru str’jelama zgodi,
Sad i ti za njim u samrt brodi.
RAVIJOJLA:
Viteže, puštaj, ja ću ga spasti,
Melema ima u gori toj.
GRABANCIJAŠ:
U tvojoj sad smo, viteže, vlasti.
MARKO:
Da vas je takvih čitavi roj,
Sve ću vas gnati po strmoj gori,
Topuza moga stić’ će vas l’jet.
RELjA:
Sa Markom nek se tek onaj bori,
Kome je život postao klet!
RAVIJOJLA:
Po Bogu brate, vila te moli,
Puštaj mi kose, l’jeka ću nać;
Ustaće vitez, minuće boli,
Valja mi samo kroz goru zać.
MARKO:
Kakva je ovo nakaza ovdje?
GRABANCIJAŠ (nisko se klanja):
Gra... Grabancijaš, viteže mili...
RAVIJOJLA:
Za njime vile s oblaci hode
I vihar bujni, na snažnnm krili’.
MARKO:
On će nam taoc sve dotle biti,
Milošu dokle ne nađeš spas,
A da se ne ćeš u oblak skrpti,
Moraš mi često javljati glas.
Jesi li čula?
RAVIJOJLA:
Čula sam, čula...
MARKO (pušta je):
A ti, hajd, idi!
(Vila ode. Grabancijaš zvjera da umakne)
MARKO (zgrabi ga):
Kud’ zvjeraš, kljako?!
GRABANCIJAŠ (pognuo se od bola):
Udavi!... Jaoh!...
MARKO:
Sa ovog mjesta da nisi mako,
Ako na život ne mrziš svoj!
(Pristupa Milogšu i tužno ga gleda.)
Oh, al’ mu grlo išteti carsko,
Kako te zgodi, pobrate moj!
RELjA:
O, Ravijojla!
RAVIJOJLA (iz daljine):
Oj, Oj!
MARKO i RELjA:
Požuri, vilo!
RAVIJOJLA:
Evo me, evo!
GRABANCIJAŠ:
Hej, jade moj!
Snađe nas b’jeda u našoj gori,
U našem carstvu stradamo mi.
|