Женидба Милоша Обилића/32
| ◄ ПОЈАВА XI | ПОЈАВА XII | ПОЈАВА XIII ► |
ПОЈАВА XII
Милош, са исуканим мачем води Равијојлу, држећи је око паса. — Она спава.
МИЛОШ:
Равијојло, данче мој!
Пробуди се, осв’јести се,
Зашто скриваш поглед твој?
ЦАРИЦА (прихваћа је и води софи):
Јадно д’јете, пробуди се;
Уза те смо сада ми.
МИЛОШ:
Марто, Марто, скидај чнни,
Нек се распу ови сни!
МАРТА:
То у мојој моћи није,
Да разгоним тамну ноћ —
У штапићу вилинскоме
Сакрива се ова моћ.
МИЛОШ:
Ха, проклета, гонићу је
И на оном св’јету ја!
МАРТА (радосно):
Ено, Марко вилу вија!
ГРАБАНЦИЈАШ:
Шта? Долија вила зла!
(Гром се треском проломи. У томе часу упадне међу њих Марко са везаном Бродарицом.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|