Женидба Милоша Обилића/3
ПОЈАВА III
Милош Обилић улази трком, заклони се за грм и дува у рог. С поља му се одазивају ловачки рогови.
МИЛОШ:
Да бурне ноћи! У мрачној гори
Помамно вихор узвија л’јет,
И муња с’јева и гром се ори,
Небо се спрема да руши св’јет.
Тако у души витешкој пламти
Огањ и бура, кад плане бој,
Оваку пјесму витези вију,
Кад копље и мач изману свој.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|