Женидба Краљевића Марка
Женио се Краљевићу Марко.
Три дни хода преко поља равна
А четири преко горе чарне,
Женио се и оженио се.
Па он купи кићене сватове, 5
Па он иде по л’јепу дјевојку,
И он иде преко горе црне,
Када дош’о на сред горе црне,
Сретао га Малета хајдуче,
Сретао га, па му говорио: 10
„Ој Бога ти, Краљевићу Марко!
Ил’ ти своје љубе не провести,
Ил’ ти своје главе не пронести."
Нујан, тужан Краљевићу Марко,
Када дош’о пред бијеле дворе, 15
Излазила лијепа дјевојка,
Излазила, па је говорила:
„Што си тужан, Краљевићу Марко?
Ил’ ти се је коњиц оболио?
Или ти је на умору мајка? 20
Или ти је благо малаксало?"
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Нити ми се коњиц оболио,
Нити ми је на умору мајка,
Нити ми је понестало блага, 25
Кад сам дош'о на сред горе црне,
Сретао ме Малета хајдуче,
Сретао ме па ми говорио:
„Ој Бота ти Краљевићу Марко,
Ил’ ти своје љубе не провести, 30
Или своје главе не пронести."
Ал’ говори лијепа дјевојка:
„Не бој ми се, Краљевићу Марко,
Дај ти мени своје одијело,
И дај мени свога коња шарца, 35
И дај мени своју сабљу бритку,
Како ћу ти дворе познавати?"
— „Лако ћеш ми дворе познавати,
Пред кућом ми јаблан дрво расте,
Под јабланом дивно коло игра.“ 40
„Како ћу ти сеју нознавати?"
— Лако ћеш ми сеју познавати.
Висином је коло надвисила,
А љепотом коло надичила".
Она иде преко горе црне, 45
Кано зв'језда преко неба сјајна.
Сретао ју Малета хајдуче.
Она њему Бога називала —
„Здраво био незнана делио!
Јес’ видио Маркових сватова?" 50
— „Нујан тужан Краљевићу Марко,
Нујан тужан не води дјевојке."
Цикну, врисну Малета хајдуче:
„Хвала Богу и недјељи младој,
Кад се мене побојава Марко!“ 55
Лако љуба дворе познавала,
Кад је дошла двору бијеломе,
Свеза коња Краљевића љуба,
Па се хвата до Маркове сеје.
Мало сеја у колу заигра, 60
Па се она испред ње испусти,
Па ми оде старој милој мајци:
„Да ти знадеш моја мила мајко!
Каки с’ јунак до мене фатио,
Коњиц му је к’о у нашег Марка, 65
Одијело к’о у нашег Марка,
Бритка сабља к’о у нашег Марка,
Ако б’ мене запросио, мајко,
За њег’ дајме моја мила мајко“.
Ал’ бесједи стара мила мајка: 70
„Не будали, моја ћери драга,
Оно ј’ ваљда љуба нашег Марка.
