◄   VIII IX X   ►

IX

ОНА, ДР. ЈАКШИЋ

ДР. ЈАКШИЋ (Прилази јој): Ви сте узбуђени? Шта вам се десило?
ОНА (Покушава да буде мирна): Поновила се она прича...
ДР. ЈАКШИЋ: Прича? Која прича? Ја вас не разумем!
ОНА: Она прича коју сте ви записали.
ДР. ЈАКШИЋ: Ваш болесник?! (Узима је за руку) Шта се десило?
ОНА: Када сам се вратила од вас, хтела сам благодарити на изјавама које је учинио пред иследником. Не говорећи му ни речи, пружила сам му само руку. Он ми је задржао руку у својој... погледао ме дубоко у очи... почео ми шаптати...
ДР. ЈАКШИЋ (Узнемирен): Шта?
ОНА: Ја не знам... оно од прилике што је шаптао онај војник пред смрт... скоро исто.. молио ме је да му вратим срећу...
ДР. ЈАКШИЋ: И ви сте му онако исто одговорили као она незнана?
ОНА: Не!
ДР. ЈАКШИЋ: Не?
ОНА: Ја га нисам хтела лагати.
ДР. ЈАКШИЋ: А шта сте му као истину рекли?
ОНА: Рекла сам да ја више не умем волети а када будем волела припашћу ономе који ме љубави научи.
ДР. ЈАКШИЋ: Реците: ономе ко вам срце врати.
ОНА: Да!
ДР. ЈАКШИЋ (Пољуби је нежно у чело): Је ли га такав одговор ожалостио?
ОНА: Заплакао је, горко је заплакао, а затим, када се прибрао, замолио ме је да дође к вама. Вели сад се већ осећа добро па хоће да вам се захвали.
ДР. ЈАКШИЋ: Имамо, забога, времена за благодарности.
ОНА: Молио ме је, преклињао ме је... учините му.
ДР. ЈАКШИЋ: Отићи ћу дакле ја к њему!
ОНА: Он је већ овде, пред вратима. Примите га, утешите га, ја то не умем!
ДР. ЈАКШИЋ: Разуме се! Разуме се! (Одлази сам и отвара врата). Уђите, младићу!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.