Жен се, дико, да се ја удајем!
Мене наши за тебе не даду. —
Немој, дико, за немило поћи,
А ја нећу немило узети. —
Нек је мио, ма сирома био,
А немио, макар газда био;
Волем с милим туђу њиву жњети,
Нег’ с немнлим бео лебац јести.

Извор уреди

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 20.