Žen' se diko...

Žen se, diko, da se ja udajem!
Mene naši za tebe ne dadu. —
Nemoj, diko, za nemilo poći,
A ja neću nemilo uzeti. —
Nek je mio, ma siroma bio,
A nemio, makar gazda bio;
Volem s milim tuđu njivu žnjeti,
Neg’ s nemnlim beo lebac jesti.

Izvor

Stevan Bošković. 1862. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 20.