Есад Паши

Алекса Шантић

Гвозденијех врата разбили смо браве
И побили барјак на бедеме стрме!
По вољи Алаха, јутрос, мрки лаве,
Врхови Ловћена побједама грме.

Не стријељај оком и зубе не крши -
Ко јуначки пада нигда пао није!
А знаш, и нас ови рађали су крши:
По баштама Скадра, гдје наранча зрије,

Краљице су наше шуштале у свили.
Пашо, ми смо граду неимари били -
Још Језеро памти и Бојана чиста,

Гдје је Гојко утве лакокриле гађ'о.
Овдје Балша своје соколе је рађ'о -
Овдје нек' му с нова грб стари заблиста!