Еро купио сланину у Бошњака
Дошао Еро са неколко своје чељади у Босну да презими. Придвори се код некаква богата сељака да зиму проведе и да му ради. Кад настаде прољеће, а Еро хоће у свој вилајет. Он опази у свога газде неколке крпе сланине на тавану, па смисли да му што измакне. Заиште у газде да му прода бар двије крпе. Бошњо једва дочека, скине двије крпе и ласно се погоде. Сад Еро вели да нема пара, а Бошњо брез пара не да ни иомакнути. Нијесу зналн шта ће чинити, па Еро рече: „Сад знам, како ћемо оба бити намиреии. Ја ћу ову једну крпу понијети, а теби нек стоји друга у реуму[1], док ти паре не донесем.“ Бошњо пристаде драге воље на то, узме ону једну крпу натраг у залог, а Еро другу однесе без паре и динара. Како казују, још се нијесу намирили.
Прибиљежио
Н. Н.Херцеговац
Референце уреди
- ↑ У залогу
Извор уреди
- Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 172.