Дјевојка проста од урока
Жени мајка Сина Радивоја,
Из далеке земље из Бугарске,
Са лијепом Бугарком дјевојком.
Она спрема од злата прстена,
И уз прстен од злата јабуку, 5
Уз јабуку хиљаду дуката.
Мајка проси лијепу дјевојку,
Мајка проси, а дјевојку дају;
Па је мајка сину говорила:
„О мој сине, драги Радивоје, 10
„Хоћеш, сине, купити сватове,
„По дјевојку да иду лијепу?“
Ал' говори млађан Радивоје:
„Моја мајко, драга душо моја,
„Твоја воља, твоје бесјеђење, 15
„Бесјед, мајко, ја ћу те слушати!“
Па он љуби своју милу мајку,
Он је љуби у десницу руку.
Мајка купи кићене сватове,
Триста свата по избор јунака, 20
Све јунака млада нежењена.
И одоше свати по дјевојку.
Здраво свати прешли Босну равну,
Равну Босну и Стару Србију;
Па дођоше у земљу Бугарску, 25
И дођоше дјевојачком двору;
Излазила дјевојачка мајка,
И лијепо свате дочекала:
Свате води на чардаке горње,
Хитре коње у подруме доње. 30
И частила кићене сватове
Седам дана, брате, без престанка,
Када осми данак освануо,
Излазила лијепа дјевојка,
Износила триста бошчалука, 35
Даривала свате нежењене.
У том дође остарјела мајка,
Па говори остарјела мајка:
„Хој дјевери, о, господичићи,
„Чувајте ми јединицу шћерцу, 40
„Ја сам јадна девет их имала,
„Све девет их лијепо удала,
„И од двора мога опремила,
„А у дворе драгог не дођоше,
„Јер су младе врло урочљиве, 45
„Од урока заболи их глава,
„Па у путу умру од урока.“
Здраво свати дјевојку водили,
И кроз гору стару провађали,
Кад су били гори на измаку, 50
Бјела вила свате довикује:
„Чујете л' ме, момци нежењени!
„Ја сам млада вила загоркиња,
„Вод'те младу, сретна ће вам бити,
„Јер је млада срца милостивна: 55
„Сиротињи многој је дјелила,
„Свако јутро Богу се молила,
„А није је њена мајка клела,
„Као што је клела њене секе.
„Све сам њене секе устрјелила, 60
„Златном стрјелом кроз златно прстење,
„А њу ћу вам младу поклонити!“
Кад то чули кићени сватови
Од радости коло ухватили,
Усред шуме гласно запјевали: 65
„Хвала Богу и Богородици,
„И божијој правди и милости!“
Па су добре коње појахали,
Те одоше бијелим дворима,
Дворовима млада Радивоја. 70
Излазио пред њих Радивоје,
Излазио на дебелу вранцу,
Па је њима тихо говорио:
„Хвала вама, господо сватови,
„Који мени водите дјевојку, 75
„Не дјевојку, него горску вилу,
„А љепша је и од горске виле!“
А сватови њему казивали
Шта су чули од загорке виле.
Кад све чуо млађан Радивоје, 80
Говорио остарјелој мајци:
„Хвала Богу и Богородици!
„Дјевојка нам здраво двору дође,
„Имала је до девет сестрица,
„Све их девет вила устријели, 85
„Њу је мени вила поклонила,
„Поклонила, јер је моја драга
„Врло добра и срца милосна:
„Богу с моли, а добро говори,
„И није је њена мајка клела.“ 90
Па добави до тридесет брава,
Све их закла на прагу кућњему,
Дијели их голој сиротињи,
А за здравље своје миле младе. —
И вјенча је себи за љубавцу; 95
И лијеп му пород изродила:
Двије шћери и четири сина.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
