Дукић Продан
Фалио се Дукићу Продане
У кавани међу капетани:
„Учинићу, што сам наумио!
„Поробићу проданове дворе,
„Поробићу, огњем попалити; 5
„Заробићу проданову мајку.“
Што с’ фалио, то и учинио:
Сакупио чету огњевиту;
Поробио дворе проданове,
Поробио, огњем попалио; 10
Заробио проданову мајку,
Терао је голу преко трња,
Терао је босу по камену,
Тер’о гладну преко горе чарне,
Тер’о жедну преко воде ладне. 15
Ал беседи проданова мајка:
„Што ме тераш голу преко трња,
„Што ме тераш босу по камењу,
„Што ли гладну преко горе чарне,
„Што ли жедну преко воде ладне — 20
„Проклета ти и мука и рана!“
Тек што она у беседи била,
Ал ено ти двадесет грађана
И пред њима два млада Продана;
Уватише Дукића Продана, 25
Везаше му руке наопако,
Бацише га на дно у тавницу. —
Тавновао три године дана
И четврте четири месеца;
А кад било о ђурђеву данку, 30
Носи мајка листак од горице
Па му даје кроз тавнички пенџер:
„Ево, сине, листак од горице,
„Да ти знадеш, да је ђурђев данак!“
А кад било о Петрову данку, 35
Носи мајка влат беле шенице,
Па му даје кроз тавнички пенџер:
„Ево, сине, влат беле шенице,
„Да ти знадеш, да је Петров данак!"
А кад било о Миољу данку, 40
Мајка носи белу лозу грожђа,
Па му даје кроз тавнички пенџер:
„Ено, сине, бела лоза грожђа,
„Да ти знадеш, да је Миољ данак!"
Ал беседи Дукићу Продане: 45
„Да се оћеш смиловати, мајко,
„Да м’ изведеш пред двор на сунашце!"
А мајка је срца милостивна,
И за својим сином жалостивна —
Изведе га пред двор на сунашце, 50
Простире му мекану постељу
Пошироку па и подугачку;
Ту метула Дукића Продана
А њој Продан тијо проговара
„Да се оћеш смиловати, мајко, 55
„Да м’ опростиш и муку и рану!“
То говори, а с душом се бори,
То изусти, па душу испусти.
