Dukić Prodan
Falio se Dukiću Prodane
U kavani među kapetani:
„Učiniću, što sam naumio!
„Porobiću prodanove dvore,
„Porobiću, ognjem popaliti; 5
„Zarobiću prodanovu majku.“
Što s’ falio, to i učinio:
Sakupio četu ognjevitu;
Porobio dvore prodanove,
Porobio, ognjem popalio; 10
Zarobio prodanovu majku,
Terao je golu preko trnja,
Terao je bosu po kamenu,
Ter’o gladnu preko gore čarne,
Ter’o žednu preko vode ladne. 15
Al besedi prodanova majka:
„Što me teraš golu preko trnja,
„Što me teraš bosu po kamenju,
„Što li gladnu preko gore čarne,
„Što li žednu preko vode ladne — 20
„Prokleta ti i muka i rana!“
Tek što ona u besedi bila,
Al eno ti dvadeset građana
I pred njima dva mlada Prodana;
Uvatiše Dukića Prodana, 25
Vezaše mu ruke naopako,
Baciše ga na dno u tavnicu. —
Tavnovao tri godine dana
I četvrte četiri meseca;
A kad bilo o đurđevu danku, 30
Nosi majka listak od gorice
Pa mu daje kroz tavnički pendžer:
„Evo, sine, listak od gorice,
„Da ti znadeš, da je đurđev danak!“
A kad bilo o Petrovu danku, 35
Nosi majka vlat bele šenice,
Pa mu daje kroz tavnički pendžer:
„Evo, sine, vlat bele šenice,
„Da ti znadeš, da je Petrov danak!"
A kad bilo o Miolju danku, 40
Majka nosi belu lozu grožđa,
Pa mu daje kroz tavnički pendžer:
„Eno, sine, bela loza grožđa,
„Da ti znadeš, da je Miolj danak!"
Al besedi Dukiću Prodane: 45
„Da se oćeš smilovati, majko,
„Da m’ izvedeš pred dvor na sunašce!"
A majka je srca milostivna,
I za svojim sinom žalostivna —
Izvede ga pred dvor na sunašce, 50
Prostire mu mekanu postelju
Poširoku pa i podugačku;
Tu metula Dukića Prodana
A njoj Prodan tijo progovara
„Da se oćeš smilovati, majko, 55
„Da m’ oprostiš i muku i ranu!“
To govori, a s dušom se bori,
To izusti, pa dušu ispusti.
