Ала наши дуго вечераду!
Моме дики ноге одпададу.
Дика чека на менека младу,
Ал’ ме наши за њега не даду.
У авлији вашке залајаше,
Важке лају, еведре пуцају,
Дика бежи, шаров на њег’ режи. —
Шибе, гаров, не лај на мог дику,
Не чини ми жалост привелику!

Извор

уреди

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 7.