◄   IX X XI   ►

X

ЖИВОТА, БЛАГОЈЕ

ЖИВОТА: Па сад, Благоје, као што видиш, ту је, дошла је. Сад немамо где, ваља се одлучити шта ћемо. Отерати је не можеш, је ли? А да јој понудиш паре да се врати, и то не вреди. Примиће паре, отићи ће, па шта? Мој син ће опет остати жењен човек, па шта сам онда учинио? Морамо нешто паметније смислити. `Ајде да те чујем! Седео си у универзитетској фотељи, дедер ти мени сад, ако умеш, дај какав универзитетски савет. Ајде, да те чујем.
БЛАГОЈЕ: Па ја ти рекох, Живота, а ти размисли, па ћеш видети да друкче не може бити.
ЖИВОТА: Мислиш то?
БЛАГОЈЕ: То, да боме, да је ухватимо у неверству и на основу тога твој син затим да поведе бракоразводну парницу!
ЖИВОТА: Па зар он не може да поведе бракоразводну парницу и без неверства?
БЛАГОЈЕ: Може, да каже да се други венчао на његово име, па тај други после да каже како је и зашто то учинио.
ЖИВОТА: Опет ти то! Прескочи већ једанпут то, па реци што друго ако знаш.
БЛАГОЈЕ: Може и овако, рецимо, да каже: не трпим је, не слажемо се, па онда да добије пресуду којом га осуђују на продужење брачног живота.
ЖИВОТА: Таман!
БЛАГОЈЕ: Видиш и сам да је најбоље онако.
ЖИВОТА: Па добро, ајде, како мислиш да изведемо ствар?
БЛАГОЈЕ: Онако како сам ти говорио. Наићи ће Велимир, је ли?
ЖИВОТА: Јес, звали су га.
БЛАГОЈЕ: Они су муж и жена, нису се видели више од годину дана, је ли? Полетеће једно другом у загрљај и то је неверство, јер је она жена твога сина. Доста ти је два сведока и свршена ствар. Ти знаш кад ја нешто испланирам да то иде као намазано.
ЖИВОТА: Па јест, ти си ми испланирао и Пепику, па ми је дошао као намазан.
БЛАГОЈЕ: Ја сам ти испланирао диплому, и добио си је, а Пепику ти је испланирао Велимир.
ЖИВОТА: А где су ти твоји сведоци што си ми их препоручио?
БЛАГОЈЕ (гледа у сат): Чудно ми је што их већ нема, а рекао сам им тачно у једанаест да буду овде. Чекај да видимо! (Звони)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.