◄   IX X XI   ►

X

ŽIVOTA, BLAGOJE

ŽIVOTA: Pa sad, Blagoje, kao što vidiš, tu je, došla je. Sad nemamo gde, valja se odlučiti šta ćemo. Oterati je ne možeš, je li? A da joj ponudiš pare da se vrati, i to ne vredi. Primiće pare, otići će, pa šta? Moj sin će opet ostati ženjen čovek, pa šta sam onda učinio? Moramo nešto pametnije smisliti. `Ajde da te čujem! Sedeo si u univerzitetskoj fotelji, deder ti meni sad, ako umeš, daj kakav univerzitetski savet. Ajde, da te čujem.
BLAGOJE: Pa ja ti rekoh, Života, a ti razmisli, pa ćeš videti da drukče ne može biti.
ŽIVOTA: Misliš to?
BLAGOJE: To, da bome, da je uhvatimo u neverstvu i na osnovu toga tvoj sin zatim da povede brakorazvodnu parnicu!
ŽIVOTA: Pa zar on ne može da povede brakorazvodnu parnicu i bez neverstva?
BLAGOJE: Može, da kaže da se drugi venčao na njegovo ime, pa taj drugi posle da kaže kako je i zašto to učinio.
ŽIVOTA: Opet ti to! Preskoči već jedanput to, pa reci što drugo ako znaš.
BLAGOJE: Može i ovako, recimo, da kaže: ne trpim je, ne slažemo se, pa onda da dobije presudu kojom ga osuđuju na produženje bračnog života.
ŽIVOTA: Taman!
BLAGOJE: Vidiš i sam da je najbolje onako.
ŽIVOTA: Pa dobro, ajde, kako misliš da izvedemo stvar?
BLAGOJE: Onako kako sam ti govorio. Naići će Velimir, je li?
ŽIVOTA: Jes, zvali su ga.
BLAGOJE: Oni su muž i žena, nisu se videli više od godinu dana, je li? Poleteće jedno drugom u zagrljaj i to je neverstvo, jer je ona žena tvoga sina. Dosta ti je dva svedoka i svršena stvar. Ti znaš kad ja nešto isplaniram da to ide kao namazano.
ŽIVOTA: Pa jest, ti si mi isplanirao i Pepiku, pa mi je došao kao namazan.
BLAGOJE: Ja sam ti isplanirao diplomu, i dobio si je, a Pepiku ti je isplanirao Velimir.
ŽIVOTA: A gde su ti tvoji svedoci što si mi ih preporučio?
BLAGOJE (gleda u sat): Čudno mi je što ih već nema, a rekao sam im tačno u jedanaest da budu ovde. Čekaj da vidimo! (Zvoni)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.