Др (комедија у четири чина)/17
XVII
МАРА, МИЛОРАД, СЛАВКА, МАРИЦА, ПРЕЂАШЊИ
СВИ (долазе хитно): Шта је?
МАРА: Шта је, забога?
БЛАГОЈЕ: Не знам избезумио се!
МАРА: Живота!
ЖИВОТА (спушта замахнуту руку са столицом и резигнирано гледа породицу)
СЛАВКА: Шта је, тата, забога?
МАРА: Живота!
ЖИВОТА: Није Живота, него гроспапа!
МАРА (згранута гледа све редом): Шта кажеш?
ЖИВОТА: То што ти кажем, а ти си гросмама.
СЛАВКА (са великом зебњом Милораду): Брацо, оцу није добро!
МИЛОРАД: Приберите се , оче, забога!
ЖИВОТА( Милораду): Да се приберем? А Пепика?
МИЛОРАД (пренеражен као и сви остали): Какав Пепика, забога, оче?
ЖИВОТА: Још питаш какав? Твој Пепика! Твој Пепика, који је прогутао целу трансбалканску железницу!
МАРА (тихо Благоју): Шта мислиш, треба ли звати лекара?
БЛАГОЈЕ: Не треба! (Животи) Растрезни се, бога ти!
ЖИВОТА: Да се растрезним? А универзитет, а ћерка министра саобраћаја, а Трансвал, а остали моји планови! И ко да их поруши, један Пепика! (Болно зајауче) Аух!
МАРА (престрављена, узме га под руку и одвуче фотељи): Ајде, ајде, одмори се, теби је тешко!
ЖИВОТА (клоне у фотељу, зајауче болно и дочепа за косу): Пепика, несрећни Пепика! (Сви се забринуто збирају око њега)
ЗАВЕСА
|