Дрозданка из двор меташе



[Дрозданка из двор меташе]

Дрозданка из двор меташе,
златно кандило мијеше,
и го пред Бога палеше,
љуто и клето клнеше:
Бог да убијет татка ми, 5
татка ми со се мајка ми!
Да шчо ме мене удаде,
лекум по лекум далекум,
в девето село-десето,
девет планине високи, 10
и девет горје зелени,
и девет реки големи,
и девет чешми студени,
коде шчо петел не пејет,
коде шчо јагне не блејет. 15
Дрозданка Бога молеше:
Господе, вишен Господе:
стори ме мене, престори
сиво ем бело гулабче,
да летам, да си прелетам 20
во мајкина ми градина
на бел, на црвен трондафил,
лети да песни попеја:
Бог да убијет татка ми,
татка ми со се мајка ми, 25
да шчо ме мене удало,
девето ј’ село-десето,
девет планина високи,
и девет горје зелени,
и девет реки големи, 30
и девет чешми студени,
коде шчо петел не пејет,
коде шчо јагне не блејет,
да шчо ме мене удаде
за једно лудо смафнато, 35
крвави ризи да пера,
човечки глави да крија,
рђави саби да бриша.



Референце уреди

Извор уреди

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 216-217.