ДРЕН
Кад се још црни џбуње, сва дрвета,
Ко грм позлаћен из бајки и прича,
Он, златна труба, звук првог поклича
Што гору буди — ено први цвета.
Док још спаваше дубрава и лука,
Њега је Главаш дукатом дариво̑
Кад се по мрачним гудурама скриво̑ —
Грмен слободе, цвет старих ајдука.
Њиме се крепи снага и обнавља:
Девојка млада њим се прво кити,
У воду баца, којом ће се мити
Цвет његов, симбол крепчине и здравља.
Под кишом, њему само што је дата
Он стоји погнут и на њега лопи
Сунчано цвеће и кропи га, топи
Ко̑ сјајним пљуском растопљена злато.