Драгој!...
| Драгој!... (1892) Писац: Саво Ст. Рачета |
| (По талијанскоме). |
Ма да у те сажаљења нема
Ја те тужан ипак љубит морам;
Сам’ ми реци, право, право реци;
Откуда ти вјештина толика...
Надањихват моје мушки груди
Да те љубе силно, неизмјерно...
А овамо... да их опет вр’јеђаш?
Не можеш ли нешто отрпјети;
Ако љубав у теби не живи...
Немилосна!... збори само збори:
Рашта ли ме махом распаљујеш?!
Повјери се мом јуначком срцу
Кушаћу те да л’ ме збиља љубиш;
О наплати р’јечи бит’ не смије
Ствар је моја да се о њој бринем;
С твоје стране награду не тражи
Желиш ли је! никад ми не кажи!!
Извор уреди
1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 10, стр. 148.
|