Драгачевски епитафи: убиства - злочини

Драгачевски епитафи: убиства - злочини су документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика Драгачева.

Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)

1849

овде почива

ЈАКОВ

син Мијаила Новичића

из Села Граба

поживе (...) Г:

и Погибе за правду

Жертвујући Пред кућом,

своиом

од злобива коншије

Павла Илића

а и Прегдашњи

крвопилаца Србски

Споменик Мијаилу Солдатовићу (†1866) (Лиса – Вратоње)

билег оваи показуе пред собом

земне остатке овде почившег

МИЈАИЛА СОЛДАТОВИЋА

бив. житеља а затим писара

и преседатеља обштине Лишанске

престависе у 23. год живота

28 маија 1866 г.

споменик оваи

у знак братске љубави

подигоше му Браћа Радоица и Петроние

с коим да се у место брата С[вог] теше

Млади оваи преседник

да би позиву и заклетви одговорио

држао се закона по ком е зле и рђаве

по заслузи ниовои казнио

па зато код рђави падне у ненавист

поводом ближни свои

издан буде разбојницима

са коима они у погибели

његовои участвоваше:

и у горке га муке турише

очи му Вадише а лице Грдише

и у тешкои муки испусти душу

за кое нека им Бог суди

писа и изреза Мијаило Попов из Свештице

Споменик Благоју Вратоњићу (†1885) (Лиса – Вратоње)

Србине

пред овим споменом

сарањено је тјело пок

БЛАГОЈА ВРАТОЊИЋА

бившег, и уваженог грађанина

из села Лисе

који сретно као поштен грађанин

поживи 65. год.

а од стране Хајдука

у очи госпођинудне 1885. год.

на путу идући од куће судници ов:

ниже гробља из пушака погибе

и одмах испусти своју племениту душу.

Остави своју жену Стаменку

сина, унука, кћер, снаху и фамилију

да за њим дуго оплакују

Спомен овај

своме оцу из заслуге и поштовања

подиже му син Светозар

за успомену

Споменик Јанићију Затеги (†1866) (Лис)

Овде почива

ЈАНИЋИЈЕ

Син Тривуна Затеге

из Лиса

поживи 15. г:

а погибе 11. Марта 1866. год.

незнано од кога

пред своиом кућом

Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица – Поље)

Пред Овим Ладним Спомеником

Почивају Смртни Остатци

раба Божијег

ВУКАДИНА НОВИТОВИЋА

из Добрача

Бившег Трговца

и преседника општине Добрача

кои поживи 46 год.

а погинуо од зликоваца

17 Маија 1892. г.

Бог да му душу прости

Овај Спомен Подигоше Му

Синови Тикомир. Божо и Александар

и суруга СТОЈА

Јеша ћер Вукадинова

умре од 18 мес. 1884. г.

Писа Љубо Кукић

Из Лисица

чикириз

Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци Срба

МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА

поштованог грађанина овог села

Горачићи

бивши војник српско турском рату

1876 и 7 и 8 год.

поживи 49 год.

а погибе од кајдука

5 јула 1895 год.

Бог да му душу прости

Овај му споменик подигоше

његови синови

Велимир, Владимир, Љубомир,

Будимир, Добросав, Станоје и Радоје

Споменик Радовану Јовичићу (†1895) (Граб – Илићи)

Живота људског кратки су дани

а још краћи

кад живот узму душмани

Овде почива

РАДОВАН ЈОВИЧИЋ

угледни домаћин

из овог села Граба

који чесно и поштено

поживе 35. год.

а погину од зликоваца

ноћу 28. априла 1895. год.

Еј зликовци

што на своју децу не помислисте

те ми живот не остависте

не дадосте ни зори осванути

ни душом данути

ни са мојом децом се поздравити

(...)

Споменик Мићу Димитријевићу (†1898) (Рогача)

Пред овим Ладним Спомеником

Сарањен је

МИЋО

син пок. Маринка Димитријевића

из Рогаче

који је погинуо од зликоваца

у селу Грабу 2. Априла 1898. год.

у својих 14 Год.

Бог да му душу прости

Запис учини његов брат Милосав

Споменик Мијаилу Ружичићу (†1900) (Горачићи – Ружичићи)

О љубезни брате

тешко ли је умрети од ватре

у своје старости 62 годин.

МИЈАИЛО РУЖИЧИЋ

житељ овог села горачића

погибе у својој кући

незнајући од кога је

огњем тело искићено (...)

жалосно је видети кад кућа гори

и ватра му кости топи

а од костију суви угљен твори

и овде у гробу сарањен

20 октомбра 1900 год

(...)

Споменик Михаилу Давидовићу (†1904) (Лисице – Кукићи)

Овај споменик опомиње

ожалошћене сроднике и познанике

где смртни остатци раб божи

МИХАИЛА ДАВИДОВИЋА

почивају.

Други долазак Христов очекује

МИХАИЛО звани – МИКИЋ.

Поживи 44. г.

у овом селу Лисицама

као поштен и побожан човек.

Његов живот узе

одпадник вере и поштења (...)

Живана Јовичића из Граба

који подиже зликовачку руку

и уби га из пушке

7.ог. јуна у 1904 год.

на путу више Чачка (...)

Споменик младићу Светомиру Јовановићу (†1906) (Милатовићи – Ћурчићи)

Овде је сарањена младост

а велика жалост

СВЕТОМИР ЈОВАНОВИЋ

из Милатовића

Бив. војник сталног кадра

кои поживи 22 год.

па тек што поче очевину крабрити

покоси га смртна коса

не пожали што сам роса

Но убига из пушке

Радош Сатарић на правди бога

6. августа 1906. г.

на жалос своје родбине и целе околине.

Бог даму душу прости

Овај му спомен подигоше

његов отац Миленко Јовановић

и брат Танаско и мајка Томанија

Радио: Видосав Белопавловић

Споменик Стевану Воиновићу (†1907) (Доњи Дубац – Црквине)

СТЕВАН ВОИНОВИЋ

бивши добар домаћин

земљоделац, одборник

члан Радикалне странке

Преседник општине Дубачке,

кои бивши турског и бугарског рата

на 36 борби борећисе против непријатеља

и бранећи отаџбину рањен у руку,

он поживи часно 53 год.

А по наводу ухватига хајдук Радоје Караџа

у воденици довога кући,

оте му одело и оружје

и насилу отерага у планину

и убијо 4-ог јуна у 1907 год.

И бог даму душу прости

Овај надгробни споменик

подиже његова супруга Јела,

и унук му Вукоман Тадић

на ком је наслество оставио

и једина кћи Миља

свом оцу за вечну успомену

Споменик Симу Шулубурићу (†1909) (Лиса – Шулубуре)

СИМО ШУЛУБУРИЋ

рођ. 13. V. 1847 г.

а Погинуо 27. VIII 1909 г.

Пре времена Телом се у гробу скрива,

не по вољи Свевишњега Господа Творца,

ни по заслузи мојих дела што су жива,

већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликоваца.

Са правим поводом

и добротом појмова моралних

неуморним радом и трудом

стадох у ред првих људи,

бејах и тамо где се правда дели,

али увек по народној жељи.

У мом дому гладне нахраних,

жедног напојих, сваком на услузи бејах,

– Све за живота мојег,

Али Звер, Хијена љута дође,

вечерати нам не даде,

Куршумом мене Милутина

и Јелену смрти предаде.

У својству твоих моралних врлина

оставио си друштву синовца и два сина;

Твој гроб каменом се краси,

вечни спомен дају,

зликовцу ужаснијом смрћу

светити се знају

Овај спомен подигоше му

супруга Маргита

синови: Аврам, Адам

и синовац Милован

Споменик Јездримиру Цогољевићу (†1909) (Крај пута Гуча – Вича)

ЈЕЗДИМИР ЦОГОЉЕВИЋ

из Живице

поживи часно 42 године

а стрељан је 1909 год.

због неправде

у заштиту своје имовине

и овде је сарањен

Спомен му подиже

кћи Божика

и зет Воислав стојановић

из драгоевца

Споменик хајдуку Драгомиру Којовићу (†1913) (Крај пута Вича – Каона)

ДРАГОМИР КОЈОВИЋ

из Виче

поживи 30 г.

А као ајдук погибе 1913 г.

Бог да му душу прости

Спомен му удари

Никола Стојковић

са синовима

Споменик Средоју Љ Павловићу (†1932) (Котража – Чакаревићи)

СРЕДОЈЕ Љ ПАВЛОВИЋ

из котраже

он поживи часно 31 год.

А погибе на правди Бога од убице:

Јерослава Кузмановића

3. сеп – 1932. г.

Бог да му душу опрости

Спомен му подиже отац Љубо

писо Вој. Куз.

Споменик Миломиру Љ Благојевићу (†1936) (Трешњевица)

Преваром убијен је мучки

наш мили син

МИЛОМИР Љ. БЛАГОЈЕВИЋ

из Церове.

Рођен је 29 јула 1922 год.

А погибе од зликовачке руке

на превару мучки од породице

Драгомира Гл. Цибуровића

у њиховој кући у пољу

на Лучин-дан 1 новембра 1936. г.

Миломир је служио у селу

за пример својих другова

а као највећа дика

и понос својих родитеља.

Миломир је са одличним успехом

свршио Осн[овну]

и трг[овачку] школу у Ариљу

Овај спомен од уздаха вељи

подижу ти твоји родитељи

јер те неста усред младих дана

надо наша овде покопана

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.