До цркве пјевају сватови

* * *


До цркве пјевају сватови

(Вјенчаник)

Гором jaaли кићени сватови,
Гором jaaли перјаника[1] брали.
Ал' не бере господине Павле!
Већ шјетује своју милу драгу:
Драга моја, драга душо моја! 5
Када дођеш мом' бијелом двору,
Изићиће моја стара мајка,
Изнијеће-т винца црљенога,
Полак вина, а полак отрова.
Ти га примај драга душо моја, 10
Ти га примај, ал' га пити немој,
Већ га подај старој мојој мајци,
Да ти она у здравље напије.
Ако ли га она пити не ће:
Ти га подај ђеверу до себе; 15
А ђевер ће куму вјенчаноме.
Кум нек даје, ком' је њему драго.
Ти си мени девета ђевојка,
Мојој мајци девета кошуља:[2]
Све девет их болaна дерала! - 20
Осам их је млади отровала,
(Венуле јој кости од болести!)
(Ка и моје срце од жалести.)
Ни с једном се пољубио н'јесам.
Oћу с тобом, драга моја душо! 25
Кад су били двору бијеломе,
Излазила остарела мајка,
Те износи рујанога винца,
Па га даје милој снаши својој:
- Узми, снашо! вина рујанога! 30
Луда била лијепа ђевојка,
Луда била мудро одговара:
- Наздрави мн, мила моја мајко!
Мајка не ће да попије винца;
Већ још нуди милу снашу своју. 35
Снаша даје ђеверу до себе.
Ђевер даје куму вјенчаноме.
Превари се узе чашу вина,
Жив примиче, а мртав одмиче...
Јали вичу из кола сватови: 40
- Бога вама, господо сватови!
- Савијајте свилене барјаке;
- Оставите бубње и свирале[3];
- А окрећ'те пјесму у бугарку;
- Што ј' Павлова учинила мајка: 45
- Вјенчанога отровала кума! -


Референце

  1. Ово је ваљда, Пероњика, гранчица којом се сватови овдје ките.
  2. Снаа дарује обично свекрву кошуљом.
  3. По Банији све до воде Глине одржао се је овај обичај. Дјевојка би прије оставила и своје вјенчање без тога. - Удовици не патри тај обичај више . - Преко Глине све горе до Лике тај се је обичај код Срба или сасвијем изгубио, или је једва још гдје танушан. - Него Срби римске вјере око Топускога свирају и бубају, а други ударају у хегеде.-

Извор

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 120-122.