[Дома седе Новакин Јованча]
Дома седе Новакин Јованча,
Дома седе с љубу да вечера.
Долази му тоја ситно писмо.
Јованча се болно умислија.
Па га пита таја верна љуба: 5
Што си ми се толико умислија?
Чујеш ли ме моја верна љубо,
Мене су ми многа писма дошла,
Ал’ овакво јоште неје дошло.
Ја да идем у цареву војску, 10
Па да служим за девет година,
И да служим за девет месеца.
Чујеш мене моја верна љубо,
Чекај мене за девет година,
И чекај мене за девет месеца. 15
Ако мене нема да се врнем,
Ти се млада удавај, не чекај.
Ни га чека за девет година,
Ни га чека за девет месеца,
Сал га чека четири месеца. 20
Посили се Дука Зулумћарин,
Па узеде Јованову љубу.
Он не даде оро да се игра,
Нити даде песма да се поје.
Отслужија Новакин Јованча, 25
Отслужија за девет година,
Отслужија за девет месеца.
Па се врне дома да си дојде.
Помоз’ боже, убаво девојче!
Бог помого црни калуђере, 30
Чујеш мене убаво девојче,
Зашто и ви оро не играте,
Зашто и ви џумбус не терате.
Да певате да се веселите?
Ел ме питаш, црни калуђере, 35
Ел ме питаш право ћу ти кажем.
Од како је Новакин Јованча,
Од како је у цареву војску,
Посили се Дука Зулумћарин.
Те узеде Јованову љубу. 40
Ни ни дава оро да играмо,
Ни ни дава песму да појемо.
Ни ни дава да се веселимо.
Па он оде Дуки Зулумћару.
Он отиде у њега на гости. 45
Вечераја, пија и питаја,
Да ли бива песму да појемо?
Бива, бива, зашто да не бива!
Да ли бива оро да играмо?
Бива, бива, зашто да не бива! 50
Кад се диже Новакин Јованча,
Кад се диже на јуначке ноге,
Сав се чардак из бидим заниша.
Говорија Дука Зулумћарин:
Стан, постани, црни калуђере, 55
Сав се чардак из будим заниша.
Тад се диже Новакин Јованча,
Па извади туја остру сабљу,
Ману сабљу главу му узеде.
Тад се љуба досетила јаду, 60
Од Јованчу почела да бега.
Стан, постани, моја верна љубо!
Да ми бегаш три дна и три ноћа,
Опет ћу те младу уватити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
