[Doma sede Novakin Jovanča]
Doma sede Novakin Jovanča,
Doma sede s ljubu da večera.
Dolazi mu toja sitno pismo.
Jovanča se bolno umislija.
Pa ga pita taja verna ljuba: 5
Što si mi se toliko umislija?
Čuješ li me moja verna ljubo,
Mene su mi mnoga pisma došla,
Al’ ovakvo jošte neje došlo.
Ja da idem u carevu vojsku, 10
Pa da služim za devet godina,
I da služim za devet meseca.
Čuješ mene moja verna ljubo,
Čekaj mene za devet godina,
I čekaj mene za devet meseca. 15
Ako mene nema da se vrnem,
Ti se mlada udavaj, ne čekaj.
Ni ga čeka za devet godina,
Ni ga čeka za devet meseca,
Sal ga čeka četiri meseca. 20
Posili se Duka Zulumćarin,
Pa uzede Jovanovu ljubu.
On ne dade oro da se igra,
Niti dade pesma da se poje.
Otslužija Novakin Jovanča, 25
Otslužija za devet godina,
Otslužija za devet meseca.
Pa se vrne doma da si dojde.
Pomoz’ bože, ubavo devojče!
Bog pomogo crni kaluđere, 30
Čuješ mene ubavo devojče,
Zašto i vi oro ne igrate,
Zašto i vi džumbus ne terate.
Da pevate da se veselite?
El me pitaš, crni kaluđere, 35
El me pitaš pravo ću ti kažem.
Od kako je Novakin Jovanča,
Od kako je u carevu vojsku,
Posili se Duka Zulumćarin.
Te uzede Jovanovu ljubu. 40
Ni ni dava oro da igramo,
Ni ni dava pesmu da pojemo.
Ni ni dava da se veselimo.
Pa on ode Duki Zulumćaru.
On otide u njega na gosti. 45
Večeraja, pija i pitaja,
Da li biva pesmu da pojemo?
Biva, biva, zašto da ne biva!
Da li biva oro da igramo?
Biva, biva, zašto da ne biva! 50
Kad se diže Novakin Jovanča,
Kad se diže na junačke noge,
Sav se čardak iz bidim zaniša.
Govorija Duka Zulumćarin:
Stan, postani, crni kaluđere, 55
Sav se čardak iz budim zaniša.
Tad se diže Novakin Jovanča,
Pa izvadi tuja ostru sablju,
Manu sablju glavu mu uzede.
Tad se ljuba dosetila jadu, 60
Od Jovanču počela da bega.
Stan, postani, moja verna ljubo!
Da mi begaš tri dna i tri noća,
Opet ću te mladu uvatiti.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
