Дитирамб (Милета Јакшић)

Дитирамб Писац: Милета Јакшић

* * *

        ДИТИРАМБ
        (ШИЛЕР)

Верујте, никад Богови не сиђу
     За себе сваки.
Тек Бахус почне да ме вином служи
Већ Амор-дете њему се придружи,
А ту је Фебус божанствени таки,
Ближи се, слеће сав небески свет
И напуни ми дупком моју клет.

Ја, човек, реци, како да угостим
     Небески хор?
Бесмртност сун'те у трошне ми груди,
Богови! Смртни шта зна да вам нуди?
Узнесите ме на олимпски двор !
Јер сласт пребива у великог Дива;
Нектаром нек се пехар ми прелива!

Подај му пехар! Наливен песнику
     Треба да га даш!
Веђе му росом небесном пошкропи
Да му пред Стигом ведри поглед склопи,
Нек сања да је боговић и наш.
Божански извор ври, кипи високо,
Груди су мирне, а бистро је око...

---

Извор

• Ленскіŭ, „Дитирамб“, Стражилово, Број 7, 13. Фебруар 1894, Нови Сад, стр. 99.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.