Демон/12
Први Турчин (уморен стане):
Валах Турци грђа муртатлука [1]
Још не виђе обријана глава!
Влах Турчина ћера на срамоту. [2]
Други Турчин (исто тако):
Вођена[3] се нешто крупно мјеси.
Право каза Мула-ЕФендија:
Влаху дани ћоше од доламе,
Доламу ће т’ с’ леђа свући влаше.
Што ће војска Коџа-Милошићу,[4]
Што л’ лубарда влаху рајетину?
Ево што ће — да вилајет кавжи.
(Улази старац Турчин.)
Први Турчин (старцу):
Аман људи какав калабалук!
Зар се бива измећари царски
Са рођена ћерају кућишта?
ђе су улеме, [5] имами,[6] кадије [7]
ђе ли су ни теФтери,[8] фермани,[9]
Што не пишу влаху бурунтију [10]
Да се прође ћоравога посла?!
Други Турчин:
А што шути у граду Фукара,[11]
Зар већ није крв међ' нама легла?
Старац Турчин:
Грдно пође откад паша стаде,
Да с ђаури кајмаклију[12] срче,
Сваки с’ ћеиф [13] њима окабули [14] —
Нахија се за нахијом влаши,
С пашалуком [15] ђаур господари,
Све друге је редом загризао.
Од Пазара узе Студеницу,
Од Зворника Јадар, Рађевину,
Од Лесковца Параћин, Крушевац,
Од Видина Црну Рјеку, Крајну,
А од Ниша Алексинац Бању —
Све то власи немилице крње,
Све то султан с пашама кабули,
Све то Турци на срамоту гледе. —
А сад пошао да се руга светцу;
Торњеве је к небу испречио,
Клепетуше на њих објесио,
Тер ми отуд врх ћемена звече
Кад год пођем акшам [16] да се клањам.
На углове повјешали сура [17]
Милошеве цијеле ордије,
За Султана нико ту не пита:
Патишах је сјенка везирова,
А везири влашке потурице,
Продаће му куле и градове,
Продаће му пашалуке редом. — (љутито)
Од кад паша у сандуке[18] сјео,
Тер га коњи кроз чаршију вуку,
Вриједи исто што и труо љешник.
(Пуцњава се примиче)
Трећи Турчин (улази):
Хоће власи да се искусуре [19]
Сто Турака за чираче [20] влашко:
Бије пушком куд гођ се окренеш,
Не дају ти ока отворити.
Вође људи није чиста посла.
Шејтан [21] нође с влахом да војује,
Чуј ме лијепо Хаџи Јусуф-аго:
Ако низам у помоћ не дође,
Прасиће се по Дорћолу [22] крме.
(Пуцњава се све ближи. Преко позорнмце трче уплашено Турци и буле. Иза позорнице чује се. „Аман“, „аман“. Међутим се прикупило више Турака на позорници.)
Старац Турчин:
Крме сједи на пашалук, болан;
Ако ј’ њему влаше попљувало браду,
Валах мени неће. — Ајмо Турци у бој!
(Вади пиштољ и полази на ону страну од куда се чује пуцњава. Остали полазе за њим. С обратне стране излази један грађанин с голим мачем у руци а за њим чета наоружаних грађана.)
Грађанин:
Предајте се Турци!
Стари Турчин:
Зар теби ђетићу?
Грађанин:
Цео народ иза мене стоји,
Остали се Турци предадоше,
Не ће им се лудо губит’ главе.
Стари Турчин:
Пуштајте нас својим домовима
Па ћемо се отуд диванити.
Грађанин:
То не иде Хаџи ЈусуФ-аго,
Предајте се, тврда вам је вјера,
Све до једног спровешћемо у град.
(Турци се договарају.)
Стари Турчин:
А ђе су ни ђеца, ђе кадуне[23]?
Пуштајте нас до њих па ћемо виђети.
Грађанин:
Што не шћаше лудо размећат’ се главом
Све то оде у град здраво и читаво.
Стари Турчин (окренув се Турцима):
Е већ није вајде! —
Дође врјеме да с’ кабулит’ мора.
Један друм нам власи оставише,
А тај друм нас води у гурбетлук [24]
(Грађанину) Вјера ти је момче?
Грађанин:
Тврда вјера!
До града смо ваши браниоци,
Ником длаке не ћемо дотаћи.
Стари Турчин:
А ти ајде, води. Ајмо Турци с њима!
Ал’ те молим, кад се отуд вратиш,
Отиди-дер вашем Милошићу
Па му реци селам[25] од ЈусуФа.
’Вако реци: Хаџи-Јусуф, бива,
Шаље теби, Милошићу селам.
'Вакој вјери, као што је твоја
Мехмед-Ага Фочић ваља — бива.
Ђе те нађе — реци — кусур ће ти дати[26].
(Турци одлазе народ за њима.)
Референце
уреди- ↑ Превара.
- ↑ На силу.
- ↑ Овде.
- ↑ Кнез Михаило.
- ↑ Мудрац.
- ↑ Духовн старешина.
- ↑ Судија.
- ↑ Записници.
- ↑ Повеље.
- ↑ Писмо.
- ↑ Сиротиња — народ.
- ↑ Кава густа.
- ↑ ћуд.
- ↑ Дозволи.
- ↑ Србија се зваше
пашалуком београдским. - ↑ Вечерња молитва.
- ↑ Слике.
- ↑ Каруца.
- ↑ Намире — Освете.
- ↑ Шегрче.
- ↑ Ђаво.
- ↑ Турско предграђе у Београду.
- ↑ Жене.
- ↑ Просијаштво.
- ↑ Поздрав.
- ↑ Осветиће се.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Јовановић Морски, умро 1896, пре 128 година.
|