Девојћа је крај гору стајала

* * *


[Девојћа је крај гору стајала]

Девојћа је крај гору стајала,
сва вој гора од лице сјајала.
Леле лице, моје бело лице,
да ја да знам, младо да ме љуби,
да отидем ју нова пазара, 5
да си купим меда и шећера,
да си мажем моје бело лице,
кад ме љуби, барем да му благни.
Да ја знадем старо да ме љуби,
да отидем у гору зелену, 10
да наберем траву черемику,
да намажем моје бело лице,
кад ме љуби, горко да му будне.


Референце

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 308.