Devojća je kraj goru stajala

* * *


[Devojća je kraj goru stajala]

Devojća je kraj goru stajala,
sva voj gora od lice sjajala.
Lele lice, moje belo lice,
da ja da znam, mlado da me ljubi,
da otidem ju nova pazara, 5
da si kupim meda i šećera,
da si mažem moje belo lice,
kad me ljubi, barem da mu blagni.
Da ja znadem staro da me ljubi,
da otidem u goru zelenu, 10
da naberem travu čeremiku,
da namažem moje belo lice,
kad me ljubi, gorko da mu budne.


Reference

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 308.