Дворбу двори Ђорђе момче младо
Дворбу двори Ђорђе, момче младо,
у Јована врсна господара.
Он не двори да дворбу издвори,
нити двори да му блага даде.
И бог знаде да блага имаде, 5
већ он двори да му шћерку даде.
У Јована три шћери бијаху:
једно Ана, друго Софијана,
а трећа је племенита Мара.
Али Ђорђе Ану заволио 10
па он Ану носи у ђуздану,
а Марију пише у јазију,
Софијаму пјева уз шаргију.
Једном Ђорђи срећа прискочила,
испаде му ђуздан из њедара, 15
нађе му га Јово господаре
па дозива Ђорђу, момче младо,
и овако њему проговара:
— Ој бога ти, Ђорђо, момче младо,
што ће теби ђуздан у њедрима 20
и у њему име моје шћери?
— Ој бога ми, мили господаре!
Ево има девет годин’ дана,
како тебе ја дворим у двору.
Не дворим те да ми коња дадеш, 25
нити дворим да ми блага дадеш.
И бог знаде да блага имадем,
већ те дворим да ми шћерцу дадеш,
шћерцу твоју, лијепу Анету!
Кад то чуо Јово господаре, 30
поклони му своју милу шћерцу.
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 744.
