Два су брата два млада овчара (20)

* * *

[Два су брата два млада овчара]

Два су брата два млада овчара,
стадо вију по густу планину.
Сестра им је Мара 'одаџика,
па понела на два брата ручак.
Не мож’ проћи Мара 'одаџика 5
да однесе на два брата ручак,
густа магла гору притиснула,
густа гора листом оклопила.
Љуто куне Мара 'одаџика:
„Густа магло, никад се не дигла, 10
густа горо, нигде те немало!”
Ал’ из горе нешто проговара:
„Стој, не куни, Маро 'одаџико,
није крива ни та густа магла,
није крива ни та густа гора, 15
већ је крива ваша мајка стара
што ме мајка убава имала,
па ве млади у гору послала.
Размиристе виле у планину,
а камоли у село девојке.” 20

---

Певач, место записа и напомена

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. О овчарским песмама у сврљишком крају и о бачијању види више код Милана Ђ. Милићевића: „С пута. Додатак писму осмом“ („Вила“ II, бр. 37, стр. 582—588).

Референце

Извор

• Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 270.

• Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 90.

• Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 78.