Два су брата два млада овчара

* * *

Два су брата два млада овчара

Два су брата два млада овчара,
стадо вију по густу планину.
Сестра им је Мара одаџика,
па понела на два брата ручак.
Не мож' проћи Мара одаџика 5
да однесе на два брата ручак,
густа магла гору притиснула,
густа гора листом оклопила.
Љуто куне Мара 'одаџика:
„Густа магло, никад се не дигла, 10
густа горо, нигде те немало!"
Ал' из горе нешто проговара:
„Стој не куни, Маро 'одаџико,
није крива ни та густа магла,
није крива ни та густа гора, 15
већ је крива ваша мајка стара
што ве мајка убаве имала,
па ве млади у гору послала.
Размиристе виле у планину,
а камо ли у село девојке”. 20

---

Певач, место записа и напомена

Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.

Овчарска. О овчарским песмама у сврљишком крају и о бачијању види више код Милана Ђ. Милићевића: „С пута. Додатак писму осмом“ („Вила“ II, бр. 37, стр. 582—588).

Референце

Извор

• Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 270.

• Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 90.

• Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 78.