Гуска возгорђена

Гуска возгорђена
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Међу белим гускама нађе се једна најбеља oд свију и најлепша. Све је гуске paдo гледаху и њејзину лепоту хваљаху, док се ова понесе, и метне себи у главу да она мора бити poдa лабудскога. Одлучи се oд прочих гусака, почне пливати по језеру уједињена, кад дижући и протежући, а кад накривљујући шију своју, за показати се оно шта није. И дотле дође да смех и поруганије свим гускама буде.

Наравоученије

Из ове басне свак себи ласно може полезну науку извадити; тојест: да дарови — како телесни: присталост и лепота, тако и душевни: остроумије, разум и наука — пријатне су вешти и похвалне, но дотле док с њима ко смирено мударствује. А како се ко, на подобије ове наше гуске, са својими каквим нибуд преимуштествами почне гордити, главу више дизати него што ваља да је подигнута, на једне као с куле гледати, а на друге уста и образ искривљивати, тај час ето ти нам ове Лесингове басне Гуска. Зато нека нам је всегда на памети онај прекрасни латински стих: „Deo proximus est ille quem ratio movet: Богу је најближи онај којим разум управља.”

Извори уреди

  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.