* * *


Године размирне

Стано ле, Стано, калућерице,
одила ли си скоро на пазар,
видела ли си чудо големо
како се мома сама продава,
сама продава, лице не дава? 5
Отуда иду двоица Турци,
па си питују младо девојче:
„Зашто се, мори, сама продаваш,
сама продаваш, лице не даваш?
Да ли си немаш никога нигде?” 10
„Кад су биле годин' размирне,
и ја си имам двојица брајћа,
и они су си веру менили,
веру менили, турску примили".
Па ђу питују двоица Турци: 15
„Има ли некој негде белегу?"
„Кога смо били свити малечћи,
башта ни праји ивур на коло,
излете ивур Марка удари,
на десну страну, у десну веџу; 20
Марко си има личну белегу,
о' десну страну, на десну веџу".
Подиже Марко првено вешче
познала сестра роџеног брата,
загрли сестра двоица браћа; 25
грле се, љубе троица браћа,
један за другог, троица цркли!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 55-56.