Вјерују

Милутин Бојић

Вјерују Писац: Милутин Бојић

Вјерују

Верујем себи у дан искушења,

Кад реч се туђа испред мене стави;

Верујем себи у дан разорења,

Победном песмом смрт кад демон слави;

Верујем себи у дане презрења,

Погрдних речи вал када ме плави;

Верујем себи и снагом титана,

Заклапам гробља изнурених дана.

Јер не плашим се лешева што веле:

И ми смо хтели то, што ти би хтео,

Но залуд божју искру људи желе:

Пашћеш под јарам као и свет цео;

Дуге су борбе тај закон завеле,

А трнов венац сам је Господ сплео. —

Верујем себи, не плашим се речи:

Ја имам Бога, пред ким се не клечи.

Верујем себи у часове таме.

Кад јечи тартар и кад бакар бљује;

Верујем у час и погрде саме,

Кад ми у лице смеје се и пљује,

Верујем себи у часове чаме.

Молитвом, коју мој Бог само чује,

Дижем се изнад луциферског беса,

Чаробних мага и сатирског плеса.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.