Vjeruju
| Vjeruju Pisac: Milutin Bojić |
Verujem sebi u dan iskušenja,
Kad reč se tuđa ispred mene stavi;
Verujem sebi u dan razorenja,
Pobednom pesmom smrt kad demon slavi;
Verujem sebi u dane prezrenja,
Pogrdnih reči val kada me plavi;
Verujem sebi i snagom titana,
Zaklapam groblja iznurenih dana.
Jer ne plašim se leševa što vele:
I mi smo hteli to, što ti bi hteo,
No zalud božju iskru ljudi žele:
Pašćeš pod jaram kao i svet ceo;
Duge su borbe taj zakon zavele,
A trnov venac sam je Gospod spleo. —
Verujem sebi, ne plašim se reči:
Ja imam Boga, pred kim se ne kleči.
Verujem sebi u časove tame.
Kad ječi tartar i kad bakar bljuje;
Verujem u čas i pogrde same,
Kad mi u lice smeje se i pljuje,
Verujem sebi u časove čame.
Molitvom, koju moj Bog samo čuje,
Dižem se iznad luciferskog besa,
Čarobnih maga i satirskog plesa.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|