Вјерна и мудра љубовца
Вићили су будињска господа
Ћигова је најлипша госпоја.
Аl говори Кенкељевић Иве
Да ј' његова најлипша госпоја;
Ни тулико ни прелипа млада 5
Кулико је млада домишљата,
Свачему се домислити знаде,
Ниједан је приварити неће.
Аl говори бане Деренчине:
„Бора теби, Кенкељевић Иве, 10
Ходи симо да се окладимо
Ни за граде ни за винограде,
Већ за наше за јуначке главе —
Подај мени те твоје хаљине
И доброга коња испод себе, 15
Ја ћу ти ју младу приварити!"
Ивану се с мањим не могаше,
Он му даје све своје хаљине
И доброга коња испод себе,
Тере јаше бане Деренчине 20
На дворове к Јелици госпоји.
Угледа га дворкињица Маре
И јошће је млада говорила:
„Ај, Јелице, ај, моја госпоје,
Ово је наш Кенкељевић Иве!" 25
Када га је она угледала,
Дворкињици својој говорила:
„Бора теби, дворкињице Маре,
Подај мени те твоје хаљине,
Ти обуци било рухо моје, 30
Пак ти сиди с Ивом у камаре,
Ја ћу спраљат госпоске вечере!"
Липо Маре госпу послушала,
С Иваном је липо вечерала
И ш њиме је ноћцу ноћевала. 35
Кад је јутра јутро освануло,
Ал завапи дворкињица Маре:
„Ај, Јелице, ај, моја госпоје,
Није ово Кенкељевић Иве,
Већ је ово бане Деренчине, 40
Одриже ми жуту косу з главе
И однесе прстен десне руке!"
Кад то чује Јелица госпоја,
Узјахала на добра коњића,
Тере трче ка Будињу граду. 45
Ал се шеће бане Деренчине
Поносито по Будињу граду,
Тер дозивље Кенкељевић Иву:
„Симо, симо, Кенкељевић Иве,
Да ти русу одсијечем главу! 50
Ја сам твоју госпу приварио —
Ево теби велико зламење,
Ево јој је жута коса з главе!
И златјени прстен десне руке!"
Кад то чује Кенкељевић Иве, 55
Иђе јунак бану Деренчину
Да му даде своју русу главу.
Али виче Јелица госпоја:
Издалека од срид поља равна:
„Не бој ми се, Кенкељевић Иве, 60
Није мене бане Деренчине,
Није мене јунак приварио,
Већ што нашу дворкињицу Мару,
О[д]риже јој жуту косу з главе
И однесе прстен десне руке!" 65
Кад то чује бане Деренчине,
Од срама ти пробледнуо бише.
Махне сабљом Кенкељевић Иве,
Пак одсиче Деренчину главу.
Још говори Кенкељевић Иве: 70
„Ај, Јелице, драга душо моја,
Дража си ми нег' си икад била
Кад си моју изнијела главу!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
