Владислав/27

ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО

ПОЗОРЈЕ ШЕСТО

ПОЗОРЈЕ ШЕСТО

Зарица, бивши.

ВЛАДИСЛАВ: Опет новина?
ЗАРИЦА: Краљу господине, новина која ми дисање у једну точку купи. Ивица је међ' народ ушао, ужасна се промена збила.
ВЛАДИСЛАВ: Ивица у народу, и ни једног да му тело гавраном пошље?
ЗАРИЦА: Страшан покор по народу бугарском; Ивица виче да си ти Радомира убио, а не он.
ВЛАДИСЛАВ (онеми, мало затим): Ха, проклети Ивица!
ЗАРИЦА: Ове речи као пламен лете помеђу Бугарима. Проклињу те, Ивицу као осветника поздрављају. Сва је крајина на његовој страни.
ВЛАДИСЛАВ: Јадни чворци, мене ли мисле орла потрести? До неколико дана разбацићу њихово сакривено гњездо. (Отиде).
ЗАРИЦА (гледа за њим): Потрешће, краљу Владиславе, јер Радомирова крв вопија. Боже, Боже, до овога ли лакомства човек доћи може? Радомира рођени стричевић убио, бацајући тежину порока свога на невину душу. Бедна Смиљко, ти си твојим невиним животом откупила Бугаре. Ти венеш, но благодарно потомство уважаваће поступке твоје велике душе.

(Отиде).

(Завеса пада).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.