Владислав/2

ДЕЈСТВО ПРВО

ПОЗОРЈЕ ДРУГО

ПОЗОРЈЕ ДРУГО

Давид, пређашњи.

НЕСТОРИЦА: Казуј, Давиде, како она добра душа паде, ко забоде отровни нож у срце најбољега краља. Казуј, има ли трага овај нечувени злочинац.
ДАВИД: Још завеса тајне преко овог дела лежи. Но велика сумња пада на војводу Ивицу.
НЕСТОРИЦА: Ивицу?
ЗАРИЦА: Ивицу?
ЗАРИЦА: Како, казуј, како Ивица паде на то богомрско дело? Ивица, који је пламеном верности прама отечеству дисао, Ивица, који је Радомиру увек до
десног колена био!
ДАВИД: Краљ је био у лову. Лаким трком вијаше он час брзу кошуту, час лукаву лисицу, час шкодљивог медведа земљи обараше. Ал' на једанпут га смртоносна удари стрела. Он клоне на руке свога брата проклињући Ивицу, који се на страну поткрао бејаше, ковајући замке своме добром господару.
НЕСТОРИЦА: Несрећни Ивица, толико те далеко завести могло тврдо твоје срце, да рођено отечество потпоре лишиш! 0, кукајте, јадни синови бугарски, неће вам се скоро такво сунце родити.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.