Vladislav/2
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПРВО | POZORJE DRUGO | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ ► |
POZORJE DRUGO
David, pređašnji.
NESTORICA: Kazuj, Davide, kako ona dobra duša pade, ko zabode otrovni nož u srce najboljega kralja. Kazuj, ima li traga ovaj nečuveni zločinac.
DAVID: Još zavesa tajne preko ovog dela leži. No velika sumnja pada na vojvodu Ivicu.
NESTORICA: Ivicu?
ZARICA: Ivicu?
ZARICA: Kako, kazuj, kako Ivica pade na to bogomrsko delo? Ivica, koji je plamenom vernosti prama otečestvu disao, Ivica, koji je Radomiru uvek do
desnog kolena bio!
DAVID: Kralj je bio u lovu. Lakim trkom vijaše on čas brzu košutu, čas lukavu lisicu, čas škodljivog medveda zemlji obaraše. Al' na jedanput ga smrtonosna udari strela. On klone na ruke svoga brata proklinjući Ivicu, koji se na stranu potkrao bejaše, kovajući zamke svome dobrom gospodaru.
NESTORICA: Nesrećni Ivica, toliko te daleko zavesti moglo tvrdo tvoje srce, da rođeno otečestvo potpore lišiš! 0, kukajte, jadni sinovi bugarski, neće vam se skoro takvo sunce roditi.
|