Вечерицу вечерао Иво
Вечерицу вечерао Иво,
Баш са својом старом, милом мајком.
Кад је било око пол вечере,
Тијо мајка Иви говорила:
„Ајде Иво, да те жени мајка! 5
Кажи мајци, коју ћеш дјевојку?”
„Проси мајко, Вуковарку Вају!”
Неће мајка Вуковарку Вају,
Она оће из села сироту.
Неће Иво из села сироту, 10
Већ он оће Вуковарку Вају -
Од јада се разболио Иво.
Питала га стара мила мајка:
„Мореш ли ми сине вечерати?”
„Не морем ти мајко вечерати, 15
Љуто ме је забољела глава,
Већ ти морам млађан умријети!
Богом теби моја мајко мила,
Кад ми будеш спроводе купила,
Купи момке, младе, нежењене, 20
И пода њи коње неигране,
И дјевојкс које с неудане -
Понајпредњу Вуковарку Вају!”
То изусти ђувегија Иво,
То изусти и душу испусти. 25
Лијепо га је опремила мајка:
Купи момке, младе, нежењене,
И под њима коње неигране,
И дјевојке, које с' неудане -
Само неће Вуковарку Вају. 30
Иде Ваја сама и незвана!
Кад су дошли до тог новог гробља,
Трже Ваја ноже од појаса,
Па удара себе у срдашце.
Два су гроба упоредо пала, 35
Лијепо их је саранила мајка:
Кроз земљу им руке саставила,
И у руке, зелене јабуке.
Ту не прође ни година дана -
Из Иве је зелен борак нико, 40
А из Ваје, зелена борика.
Борика се око бора свила,
Кано свила око груде смиља.
Ко пролази, сватко ли се чуди:
„Мили боже, мили ти су били! 45
Грешна их је раставила душа!”
