Večericu večerao Ivo
Večericu večerao Ivo,
Baš sa svojom starom, milom majkom.
Kad je bilo oko pol večere,
Tijo majka Ivi govorila:
„Ajde Ivo, da te ženi majka! 5
Kaži majci, koju ćeš djevojku?”
„Prosi majko, Vukovarku Vaju!”
Neće majka Vukovarku Vaju,
Ona oće iz sela sirotu.
Neće Ivo iz sela sirotu, 10
Već on oće Vukovarku Vaju -
Od jada se razbolio Ivo.
Pitala ga stara mila majka:
„Moreš li mi sine večerati?”
„Ne morem ti majko večerati, 15
Ljuto me je zaboljela glava,
Već ti moram mlađan umrijeti!
Bogom tebi moja majko mila,
Kad mi budeš sprovode kupila,
Kupi momke, mlade, neženjene, 20
I poda nji konje neigrane,
I djevojks koje s neudane -
Ponajprednju Vukovarku Vaju!”
To izusti đuvegija Ivo,
To izusti i dušu ispusti. 25
Lijepo ga je opremila majka:
Kupi momke, mlade, neženjene,
I pod njima konje neigrane,
I djevojke, koje s' neudane -
Samo neće Vukovarku Vaju. 30
Ide Vaja sama i nezvana!
Kad su došli do tog novog groblja,
Trže Vaja nože od pojasa,
Pa udara sebe u srdašce.
Dva su groba uporedo pala, 35
Lijepo ih je saranila majka:
Kroz zemlju im ruke sastavila,
I u ruke, zelene jabuke.
Tu ne prođe ni godina dana -
Iz Ive je zelen borak niko, 40
A iz Vaje, zelena borika.
Borika se oko bora svila,
Kano svila oko grude smilja.
Ko prolazi, svatko li se čudi:
„Mili bože, mili ti su bili! 45
Grešna ih je rastavila duša!”
