Весник пролећа

Весник пролећа Писац: Војислав Илић

Под зрацима топлог сунца

Природа се из сна креће;

Са жубором бујни поток

У долине мирне слеће.

Само горе, на висини,

Још се беле пусте равни.

И гаврани с криком лете

У вечерњи сутон тавни.

Ал' крај реке, у долини,

Где травица ниче мека,

Топли ветрић пољуљује

Вито стабло кукурека.

После дуге, мрачне зиме,

К'о првенче младог цвећа,

Из влажне се земље диже

Први весник премалећа.

Још су голе тихе равни

И песма се још не хори,

Само смрека зелени се

У дубокој, тавној гори.

Ал' кад топли, благи ветрић

Са жаркога југа пирне,

И заблеје бели јањци

Кроз долине наше мирне;

Од мирисног благог јутра

Док се сунце још не смири

То ће цвеће брати деца,

Миле сеје и пастири.

И песма ће да се хори,

И фрулице слатка јека,

И косе ће да се вију

Под венцима кукурека.