Vesnik proleća

Vesnik proleća Pisac: Vojislav Ilić

Pod zracima toplog sunca

Priroda se iz sna kreće;

Sa žuborom bujni potok

U doline mirne sleće.

Samo gore, na visini,

Još se bele puste ravni.

I gavrani s krikom lete

U večernji suton tavni.

Al' kraj reke, u dolini,

Gde travica niče meka,

Topli vetrić poljuljuje

Vito stablo kukureka.

Posle duge, mračne zime,

K'o prvenče mladog cveća,

Iz vlažne se zemlje diže

Prvi vesnik premaleća.

Još su gole tihe ravni

I pesma se još ne hori,

Samo smreka zeleni se

U dubokoj, tavnoj gori.

Al' kad topli, blagi vetrić

Sa žarkoga juga pirne,

I zableje beli janjci

Kroz doline naše mirne;

Od mirisnog blagog jutra

Dok se sunce još ne smiri

To će cveće brati deca,

Mile seje i pastiri.

I pesma će da se hori,

I frulice slatka jeka,

I kose će da se viju

Pod vencima kukureka.