Велика недеља (драма у три чина)/8
VIII
ЈОКА, ПРЕЂАШЊИ
ЈОКА (Враћа се из собе са пуном торбом): Дајдер, Росо, и једну погачу.
РОСА (Узима торбу од мајке, тркне до огњишта и онде вади из долапа те ставља у торбу)
ЈОКА (Оде до иконе, откида са струка сува босиљка један стручак и тура га на дно торбе): Ево и овај стручак босиљка. Кад те обујми туга за кућом, нек ти замирише; сетиће те на материну милост, сетиће те на кућу. (Предаје му торбу). ’Ајде, синко, ’ајде. Не остављаш ме саму, Роса ће са мном. Пазићемо се, чуваћемо се; она ће ми помоћи, она потрчати, она подржати, она у болести погледати... а ево Зорана, он ће нас разговарати, он ће нам бити бранилац. Иди, синко!
ИВАН: Послушаћу те, мајко!
ЈОКА (Обвесели се): Је л’ хоћеш?
ИВАН: Не бих те никад саму оставио, ал’ овако, кад ће Роса остати крај тебе. Ја Роси верујем, ја њој много верујем.
ЈОКА: ’Ајде, ’ајде, рано, ’ајде, крећи, у име Божије! (Предаје му торбу)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|