◄   IV V VI   ►

V

СТАРАЦ, РОСА, СНАХА

СТАРАЦ (Роси): Је л’ ти то јединче, снахо?
РОСА: Није моје.
СТАРАЦ: Него?
РОСА: Његово.
СТАРАЦ: Удовац ваљда био па довео?
РОСА: Није, нисам му жена.
СТАРАЦ: Сестра ваљда?
РОСА: Нисам ни сестра него... тако.... ка сестра да сам му.
СТАРАЦ (Одмахује главом снахи): Кад би нашли које дрво могли би и заноћити овде, заветрина је, а није далеко од ноћи. Хајде да пођемо около можда ћемо наћи какву гранчицу. Припази, богати, снахо, на ово мало сиротиње, одосмо ми да потражимо коју гранчицу.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.