Велика недеља (драма у три чина)/19
IV
СТАРАЦ. СНАХА, ТРЕЋИ ПРОЛАЗНИК, ПРЕЂАШЊИ
СТАРАЦ (Долазећи отуд): Ето шта ти је живот... Не знаш ни где ће ти гроб бити. (Трећем пролазнику). Хвала ти, пријатељу, а њу Бог нека прости!
III ПРОЛАЗНИК (Оде).
СТАРАЦ: А и ви овде изабрасте? (Седа, а и снаха)
РАДОЈЕ: Да се одморимо.
СТАРАЦ: Богме, изморило се!
ВОЈНИК (Махне клонуло руком): Однесите и мене тамо.
СТАРАЦ: Тебе? Зар ти нећеш даље?
ВОЈНИК: Нећу, не могу, спава ми се!
СТАРАЦ: Зао је то сан, војниче! Раздремај се па хајде на пут!
ВОЈНИК: Не могу!
СТАРАЦ: Зар да скапаш ту, у планини?
ВОЈНИК: Да заспим.
СТАРАЦ (Радоју): Помози му ти, пријатељу; млађи си, ја, ето, већ не могу.
РАДОЈЕ: Ма зар...?
СТАРАЦ: Не може он даље. Самртни је то сан што га хвата.
РАДОЈЕ (Устајући): Где ћу га?
СТАРАЦ: Ено тамо, где остависмо ми мало час ону жену.
РАДОЈЕ (Прихвати војника и одвуче га тамо).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|