Везак везла Турунџића Фата
Везак везла Турунџића Фата,
на крилу јој ђерђеф од мерџана,
на ђерђефу дубровачко платно,
у руци јој игла од биљура,
а у игли свила из Мисира. 5
Крај ње сиди Тузлић капетане
па јој броји по ђерђефу гране,
гране броји, у лице је љуби.
Кад завика из двора робиња:
— Ето Фати из џамије бабе, 10
и два брата из пазар чаршије,
мила мајка из врућа хамама.
Припаде се Тузлић капетане
па побиже своме билу двору,
остаде му у ахару дора, 15
о чивији двиие пушке мале
и покрај њих димискија ћорда,
а на сергу зелена долама,
на пенџеру сахат суха злата,
на шиљтету ђуздан из њедара 20
и у њему хиљаду дуката.
Иза тога до мало земана,
мал’ земана, ни недјеља дана,
вихор њише, ђулбехар мирише,
Тузлић Фати ситну књигу пише: 25
— А, Фатимо, драга душо моја,
спреми мени из ахара дору,
са чивије двије пушке мале
и покрај њих димискију ћорду,
а са серга зелену доламу, 30
са пенџера сахат суха злата,
са шиљтета ђуздан из њедара
и у њему хиљаду дуката!
Вихор њише, ал-катмер мирише,
Фата Тузли ситну књигу пише: 35
— Мој драгане, Тузлић капетане,
ја сам баби поклонила дору,
млађем брату двије пушке мале,
а старијем димискију ћорду
и уза њу зелену доламу; 40
мајки дала ђуздан из њедара
и у њему хиљаду дуката,
а себи сам сахат оставила,
да ја знадем, када ћеш ми доћи!
