[Ведро беше, па се заоблачи]
Ведро беше, па се заоблачи,
из облака ситна роса роси,
а из росу беле књиге падав,
беле књиге, црно написано.
Допадоше Ђуре на колено, 5
Ђура чита, бистре слузе рони.
Ал’ га спази остарела мајка:
„Кажи, Ђуро, што тој ситно пише?"
„Кад ме питаш, остарела мајке,
кад ме питаш, право да ти кажем: 10
а ти имаш два Ђурђева сина,
обојица паша у војску тражи,
обојица у војску да идев,
у војску да идев, стара,
дома да не дођев!“ 15
